Bol u stopalu i potkolenici

1. MUČI VAS BOL U STOPALU ILI POTKOLENICI?

Bol u potkolenici i stopalu može biti posledica različitih povreda, oboljenja ili deformiteta. On značajno utiče na mogućnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti, bavljenje sportom ili uživanje u različitim rekreativnim aktivnostima.

Stopalo i skočni zglob čine složen sistem koji se sastoji od 28 kostiju, 33 zgloba, 112 ligamenata, kojima upravljaju 34 mišića. Zglob se sastoji od 3 dela: tibije i fibule (kosti potkolenice) koje se sastaju sa talusom (stopalom). Skočni zglob funkcioniše zajedno sa stopalom kako bi obezbedio jedinstvenu celinu.

ZAKAŽITE PREGLED FIZIJATRA KAKO BISTE UTVRDILI UZROK BOLA U POTKOLENICI I STOPALU I EFIKASNO SE REŠILI TEGOBA!

2. UZROCI BOLA U STOPALU I POTKOLENICI

Postoji nekoliko osnovnih uzroka bola u stopalu i potkolenici:

1. Medijalni tibijalni stres sindrom (upala pokosnice)

Drugo ime za ovu povredu je sindrom trkačke potkolenice. On predstavlja čestu povredu preopterećenja. Prepoznaje se po bolu sa unutrašnje strane potkolenice. Bol se povećava tokom ili nakon aktivnosti i prestaje pri odmoru.

Osnovni uzrok medijalnog tibijalnog stres sindroma je upala pokosnice golenjače. Nastaje zbog preopterećenja ove kosti, najčešće u sportu.

Ovaj sindrom se najčešće javlja kod trkača početnika. Kod iskusnijih sportista nastaje nakon naglog povećanja fizičkog opterećenja.

Lečenje podrazumeva smanjenje opterećenja, primenu fizikalnih agenasa i kineziterapiju. Shockwave terapija takođe ima svoje mesto u lečenju ove povrede.

2. Plantarni fascitis

Plantarna fascija je mekotkivna struktura, koja se prostire od pete duž celog tabana do prstiju. Plantarni fascitis predstavlja zadebljanje plantarne fascije. Bolovi u stopalu su često posledica ovog stanja.

Javlja se veoma često u opštoj populaciji i kod trkača.

Bol u peti pri prvim jutarnjim koracima karakterističan je simptom plantarnog fascitisa.

Bol se javlja i nakon perioda dužeg mirovanja, stajanja i hodanja.

Plantarna fasciopatija često je udružena sa pojavom petnog trna. Petni trn se javlja na mestu pripoja plantarne fascije za petu.

3. Upala Ahilove tetive

Ovo je čest problem kod sportista i u opštoj populaciji. To je jedna od najčešćih trkačkih povreda.

Upala Ahilove tetive može biti akutna (tendinitis) ili hronična (tendinopatija). Može se javiti u njenom središnjem delu ili na mestu pripoja na peti.

Najčešći simptomi kod upale Ahilove tetive su bol i ukočenost. Bol se smanjuje nakon zagrevanja i ponovo javlja po prestanku aktivnosti.

Otok u predelu Ahilove tetive može biti znak upale sluznih kesica (burzitis). Ako postoje otok i zadebljanje pripoja Ahilove tetive reč je o Haglundovom deformitetu. Na pripoju Ahilove tetive može se pojaviti i kalcifikat.

Ultrazvuk mekih tkiva omogućava lako i precizno postavljanje dijagnoze na licu mesta.

4. Ruptura Ahilove tetive

Reč je o delimičnom ili kompletnom prekidu kontinuiteta Ahilove tetive.

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom. Ultrazvučni pregled mekih tkiva i magnetna rezonanca važni su da se potvrdi dijagnoza.

Odluku o načinu lečenja povrede Ahilove tetive donosi ortoped. Lečenje može biti neoperativno i operativno. U oba slučaja fizikalna terapija ima veoma važnu ulogu.

Oporavak nakon rupture Ahilove tetive je zahtevan i dugo traje. Veoma je važno započeti fizikalnu terapiju na vreme i dobro je dozirati. Samo tako možemo osigurati optimalni oporavak.

5. Povrede skočnog zgloba i stopala

Ove povrede podrazumevaju uganuća, iščašenja i prelome skočnog zgloba. Simptomi su bol i otok. Javljaju se i ograničenje pokreta, otežan oslonac i hod.

Povrede skočnog zgloba su ujedno i najčešće sportske povrede.

Fizikalna terapija je veoma važna u lečenju ovih povreda kako bi se funkcija stopala obnovila u potpunosti.

6. Sindrom tarzalnog tunela

Bolovi u stopalu mogu nastati zbog uklještenja nervusa tibialis-a u tarzalnom kanalu. On se nalazi u predelu unutrašnje strane skočnog zgloba. Trnjenje i bol u stopalu česti su pratioci ovog stanja.

7. Mortonov neurom

Bol u stopalu često je posledica postojanja Mortonovog neuroma. On se javlja najčešće sa tabanske strane prednjeg dela stopala (obično između 3. i 4. prsta).

Pacijenti se žale na bol u stopalu koji zrači put prstiju. Bol može biti praćen trnjenjem, pečenjem i žarenjem. Pacijenti često navode da imaju osećaj da stoje na kamenčiću.

Simptomi se pogoršavaju u tesnim, uzanim cipelama ili cipelama na štiklu.

8. Deformiteti stopala

Bolovi u stopalima mogu biti posledica različitih deformiteta stopala.

Spuštanje poprečnih svodova stopala (metatarzalgija) čest je uzrok bola u prednjem delu stopala.

Spuštanje svoda stopala („ravni tabani“) u kasnijoj životnoj dobi najčešće je posledica upale tetive tibialisa posteriora.

Ulošci za stopalo imaju važno mesto u lečenju deformiteta stopala. Fizikalna terapija takođe je nezamenljiva u smanjenju bola.

9. Povrede mišića potkolenice

Bol u potkolenici često nastaje zbog istegnuća ili rupture mišića potkolenice.

Ove povrede su veoma česte kod fudbalera ili trkača.

Povrede mogu biti različitog stepena. Kod blažih povreda javlja se samo bol, koji je obično prisutan nakon određenih aktivnosti. Kod težih povreda pacijenti ukazuju na to da su osetili da je nešto puklo u potkolenici.

Bol se javlja pri hodu i istezanju potkolenice. Bol pri skakanju i trčanju je takođe karakterističan.

10. Stres frakture

Prelomi zamora potkolenice i stopala nastaju kao posledica preopterećenja kostiju.

Uobičajeno nastaju u sportovima koji podrazumevaju trčanje i skakanje.

Češće se javljaju kod žena. Rizik je naročito povećan kod žena sa poremećajem ishrane, neredovnim menstrualnim ciklusima i sa osteoporozom. Bol se javlja na mestu preloma.

3. DIJAGNOZA BOLA U STOPALU I POTKOLENICI

Pregled fizijatra omogućava postavljanje dijagnoze. Ultrazvuk mekih tkiva može dati važne informacije i može se uraditi na licu mesta.

Samo u pojedinim slučajevima su potrebne dodatne dijagnostičke procedure (rendgen, magnetna rezonanca, elektromioneurografija). Zato nemojte sami ići na snimanje pre nego što obavite pregled.

Pregled stručnjaka prethodi definisanju optimalnog plana lečenja i proceni realnog vremena oporavka.

4. LEČENJE BOLA U STOPALU I POTKOLENICI

Kako izgleda lečenje?

U odnosu na uzrok bola u stopalu i potkolenici lekar će vam pomoći da odaberete adekvatnu obuću. Takođe će vas posavetovati u vezi ortopedskih uložaka za cipele, ortoza i kako da smanjite opterećenje.

U lečenju bola u potkolenici, stopalu i prstima, u zavisnosti od faze bolesti i vrste i intenziteta simptoma, mogu se savetovati:

1. Medikamentozna terapija

• Analgetici za smanjenje bola
• Protivupalni lekovi (nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi) za smanjenje bola i zapaljenja
• Mišićni relaksansi za smanjenje mišićnog spazma
• Neuromodulatorni lekovi (antidepresivi, antiepileptici, opioidi) za smanjenje hroničnog bola

2. Fizikalna terapija

• Elektroterapija
• Magnetna terapija
• Tekar terapija
• Laser
• Ultrazvučna terapija

Shockwave terapija je terapija izbora za petni trn, plantarni fascitis i upalu Ahilove tetive, sa ili bez prisustva kalcifikata.

Fizikalnu terapiju uvek prati odgovarajuća kineziterapija. Ona omogućava povećanje pokretljivosti i jačanje povređenih struktura. Specifična kineziterapija ključ je oporavka kod tendinopatija Ahilove tetive.

3. Ulošci za cipele

Kod problema sa stopalima savetuju se ulošci za cipele koji se izrađuju individualno prema vašem stopalu nakon analize stopala i uzimanja otiska. Oni mogu u velikoj meri doprineti smanjenju tegoba i sprečiti buduće povrede.